Жена

= Ама свилени, еј рођаче, па их није лако ни видећи. — Па што ме заустависте> — Па не можеш даље. Закупили људи сокак, а плаћају држави што је право. У — Па шта да радим» пита сељак у чуду. — Јал се врни, па другим сокаком, јал прескачи конце! |. Отима се сељак колико може. али кад види да му није друге него да се мора вратити натраг, он воли и да прескаче. — Па зар баш да прескачемг пита сељак. — Мораш, рођаче, људи од тога живе, хране се, порез плаћају. — Ама, па колко пута треба ја. то да рипам>» пита сељак. — Па ти пази, па колко пута видиш тако чаршијом да по двојица сучу а ти стани свуде па прескочи. Послуша сељак, па прескаче дуж чаршије, ћифтице једне попадале од смеха и друге само вичу: „Тако сељаче“, „Ха још једном!“ „Ха још мало!“ „Аферим!“ Тако преваре по неколико њих и ови скачу. Али: и ћифтице пазе, кога ће да нагараве: отприлике, онако према изгледу сељака и покушавају. А имали су и разлога, јер што кажу: ни два листа на гори једнака, па тако и са сељацима. : Бивало је да се по неки учини прост и упрепо: доба се, па их само слуша, а кад му они рекну да прескаче тако редом где год види по двојицу да сучу, а он извали па првоме до себе такву шамарчину, да се овај само заљуља и само што запита: = Шта је ово рођаче»г | = То ви је, вала, капара, вели сељак, а ја сам ви, вели, муштерија за све ово одавде па до на крЈ чаршије што сучете! — Зар таког = Баш такор : == Баш тако! вели сељак и продужава пут.. Кал нема пазара, то јест кад није пазаран дан, него кад је, што кажу, више дућанџија него муштерија, тада ћифтице поседају по ћепенцима па, као бес-. :