Жена
1о
нако насапуњен, и осећа лепо како му се све мрзне, па га чисто чупа; чека, ал онај се никако не враћа! " Гледа једнако на сва врата редом отуд из авлије, ал не може да се сети на која је баш изашао „мајстор“; а смрзне се све на њему, па га боли и чупа. Док га стане дерњава оданде из авлијице: — Еј море, мајсторе! Мајсторе море!
А цео ред дућана који имају ту заједничку 428лију, знају већ за то, па ћуте и смеју се.
— Шта је море, с тим бријањем> продере се опет онај. Ја не могу да чекам.
У дућанима се тресу од смеха.
— Мајсторе, море; Ама ти мене ка да заборави овђен> По дућанима се већ ваљају од смеха.
— Отпадоше ми, море, руке држећи ову ћасу! Него отварајте! Па се дигне да изађе, али не зна на
која је врата ушао, па зато заређа од једних до дру-
__вих па на свака лупа, док му најзад не отворе у оном дућану кроз који га нису ни пропустили.
"— Шта је, море» пита га газда. А откад ти туг
— Ама ти ка да тераш шегу са мном! Какав је ово зулум» раздера се насапуњени као бесан.
— Ко тера»
— Па ти! А да ко грми сељак, готов да се бије.
— Зар ја Бог с тобом! Вели му овај. Сад те -први пут видо у животу. Море, пази ти, рођаче, немој да вређаш!
Погледа сељак на човека, виде да доиста није онај. Онај је био млађи и, после, ово је кујунџијски дућан, а онај је, добро се сећа, био ситничарски.
· = Е, опрости, вели насилан; упозно се ка човек.
— Е, немој то други пут да чиниш! љути се кујунџија. = Па ко ће мене сад да обрија»
— Па берберин, а да ког
— Е ђе је, кумим те Богом казуј!
'"— Ено га 'намо преко сокака. Ено, видиш тамо, хеј — хеј тамо, где видиш онај пешкир да виси, иу пенџеру силне пијавице. ет Пето је подалеко!
Зли ке. ба 24 ВАЛЕ: