Жена

18

Бања Лука Драга госпођице

Много вам се захваљујемо што сте нас усликали у други

лист „Сељанку“ и што сте описали нашу школу. Јако смо. се изненадили јер нам госпођа наша није хтела ништа кази-

вати док нисмо добили „Сељанку“. Врло нам је жао што вас нећемо видети, јер ми идемо кући пред Божић, Имали

би вољу да видимо школу Краљева Фонда и наше непознате

другарице, да видимо јесмо ли ми постигле онолико колико оне.

Много вас поздрављају ученице домаћинске школе из

Бања Лука.

Книн 12-Х-1984 Драга и мила моја госпођице.

Моје је срце тужно и свих мојих за нашим предобрим Краљем, и нашим добротвором који нам је дао нашу драгу и корисну школу, Он се и за нас сељанке бринуо. Ја пошла у варош и чујем за погибију нашег Краља и плачући се вратим мојој мами и заједно плачемо, моја мама плаче и вели а јао црни наши и жалосни дани 34. нишим Оцем, код нас је у селима велика жалост и сви смо утучени. Била сам и код мојих милих Г. и госпође Боглић, и њих сматрам као моје родитеље и они много жале и вас поздрављају. Видим драге гђ-е из наше „Сељанке“ да имате опет лијепе радове то ме весели, па кад дође Милица и Драгица опет ће нешто лепо научити, читала сам да се и наша Борика удала за учитеља нека јој буде сретно. Мојим другарицама желим да лепо испит положе, неки се не препадну, него лепо нека говоре.

_ Жаласни растанак, молитве вас прате да се свака дому опет здраво врате. Све да од срца поздрави сестрицу, цијели Краљев Фонд, Г. доктора, г. Рибара и његову г-ђу, нашу госпођу Секу Еј сељанко књиго моја мала за све оно што ме учиш нека ти је хвала.

__ Љуби вам руке ваша ћера Маша.

Чачак 8-Х-1934 Поштована Госпођице.

Прошло је доста времена откада вам нисам писала али то није знак да сам вас заборавили, јер вас као свог највећег учитеља не могу никад заборавити. Ви знате што је“

село и што су радови на селу а нарочито сада у јесен, када

се жури да се летина склони док је лепих дана и де се

ових дана не сме ништа друго мислити. Али ја се поред свега сећам оних срећних дана које сам провела са вама и милим другарнцама, за које уграбим по мало времена те напишем које писмо или карту па ми се чиним да са њима разговарам.

Најдубљи зарес и најлетпу слику оставили су у мени ови