Жена

лости, чак и само срце беше потпуно мирно. Изгледало је: да му је сасвим све једно, као да је то обична једна девојка, као да није Миљана.

Али што више долазаше себи од изненађења, беше му све теже... 6

"Кад је дошао сасвим себи, видео је да је у пољу далеко од села, и он се врати. Бол, ужасан бол, као да срце чупа, као да са њега живо месо неко сече... Дође до своје кућице... уђе унутра. Ватра се угасила на огњишту. „Пећеш се више никад ни разгорети“ — помисли он...

Уђе у собицу. Напипа онако, у мраку, креветац, и спусти се на њ. Али му беше тешко; непрестано се вртио, кад да није под њим постеља него као да лежи на шиљатом камзну. У грлу га нешто стегло, грло суво, — не може пљувачку да прогута... Осети се тако несрећан и слаб, да не могаше ни маћи. Никад се није осећао овако самохран и остављен. Он до сада имађаше цео свет свој, сад неимађаше никога. Сину му мисао: како се сад тамо веселе и певају, и погледају њега, кад ће банути да им свира и да их весели... Миљана сваки час погледа на капију... Спрсмила му је и лепе чарапе.. Шта је он хтео, па да добије само — чарапе! Па му дође тешко, па му се напунише груди: да дуне, отишла би сва кућица !

И он скочи и изађе у двориште.

" Уздану, страшно уздану!...

Спусти руке низа се, и десна му закачи за двојнице, и он их — ни сам не знајући шта ради — извуче иза појаса, седе на траву, затим леже на леђа и поче свирати... Шта је свираор Ко знаг Онакве свирке нико живи није чуо, нити ће чути на земљи. То је био пакао! Плач и јецање! Јецао је као мајка над јединцем, као сироче над гробом мајчиним, као славуј над изгубљеном драгом. ~

Звезде су тихо трептале; мирно су жмиркале као сањиве очи. -

Једна сјајна звезда полете и угасисе се. И двојнице умук-

нуше: — испадоше из руке.

Поветарац пирзу, те суши велике грашке зноја са још топлога чела — а звезде и даље трепере као да би хтеле рећи:

— Престаше муке! ништа није вечито сем нас!... Не жудите за животом Живот није ништа више нег: два точка

из блата, два у блато! Јанко Веселиновић

Пошшење и непоштење (у народним Ппословицама)

Боље је поштена смрш, него непошшен живош. | Новац се чува за живот, а живош за образ.