Жена

о анани

Т

што се мислим, најо, могли бисмо урадити ово“. И свекрва на све пристаје. Тако су много што шта урадиле у кући.

Већ те зиме њих су две саме уредиле вуну, па опреле изаткале лепе шарене завесе за прозоре и простирке и за миндерлуке и за под, у гостинској соби.

Уз велики пост Милена је изаткала читаве трубе разнога платна: и ћерћелије и полутачнога.

Она седи у разбоју и тка, а свекрва јој мота цевке и помаже. Истина, Милена је донела собом од мајке неколико труба платна, али платна никад није у кући сувише. А кад ради, обично пуста глас, па јечи она кућа од њене песме. Толико бн пута Милован, кад послује онде око куће, оставио сав посао, па би дошао да слуша Милену како пева, али га стид од мајке.

Кад већ отоплише дани, Милена, умоли свекрву, те почеше да хране свилобубу, да имају свиле.

Удесише онда код бунара и лепу градину, у којој Милена посади разноврсно цвеће. А умоли и свекра, те у њиви одвојише једну струку и посејаше лан. Милена се није стидела. ни мотике. Сви су јој у почетку бранили да се мучии ради и на њиви.

Али их је она молила, да јој то не бране:

— Тако вам Бога, не браните ми рад. Ја сам научила радити. Прави је живот у раду.

Па порани, спреми ручак радницима, и опет стигне на рад са осталима. Тера барабар с Милованом. Па кад запне мотиком, а оно само прашти она већ просушена земља.

Хоће Станојло и Мирјана да учине милошту снаји, па је зову да пође с њима у варош, да јој купе куповне хаљине, — Свилу ћемо ти купити, — вели јој свекрва.

Ти сито заслужила.

Али их Милена моли:

— Ако марите за мене, немојте ми узимати куповно. Ја највише волим оно, што сама урадим. То ми најбоље стоји.

О они јој учинише по вољи.

Милена је била донела од куће доста хаљина. Али свекрва навали, да се опет чиме поновиш, и она изатка лепу клечану сукњу. Па је сама лепо укроји и саши, да јој и варошанке позавидоше. Праву вам истину кажем: метне је на клупу, или гдегод на друго место, а сукња стоји онако у

“

"Зе