Женски покрет

И ако може, шта he она радити када муж, у пркос решењу судије, почиње да паралише ово решење, које је донето противу његове воље ? Нашто у овоме случају решење судије? И даље, припада ли судији право, без обзира на опозицију мужа, одредити њој и патрона, код кога ћe вршити свој приправнички посао ? Сва ова питања у толико су комплицирана и везана са општим грађанским правом, а нарочито породичним правом, што до његове кардиналне реформе не може бити ни речи о њиховом решењу у позитивном смислу. Стога је комисија и унела у законопројекат клаузулу, да удата жена може вршити адвокатску праксу, само добивши на то пристанак мужа или јасно тражени или прећутни ? На случај, пак, ако би муж, из ма којих разлога, доцније одузео раније издату дозволу, жена има право жалити се суду, који може, претходно саслушавши мужа, или потврдити раније одобрење има га одбацити. Шта се пак тиче случаја када муж одсуствује или је неурачунљив, а породица налаже обавезу издржавања, жена може вршити праксу и без ичијег одобрења. * Ми смо нарочито навели све разлоге и противу разлоге референта Г. Mabille’a, да бисмо показали како широко схвата Централна Секција Белгијскога Парламента сву важност овог законопројекта ; како брижљиво расматра све препреке које може жена срести на путу вршења праксе, и како се стара пречисгити са њима. Наглашујући у мотивима законопројекта да је ова зависност жене од мужа остатак старог права, које је надахнуто идејом инфериорности жене, бацало њу под вечито туторство како у односу личности, тако и у односу имовине, референт вели да је ново право прогласило већ да нема више ни привилегисаних ни потчињених, да данас већ постоји равноправност у погледу уживања грађанских права, и да § 8, грађ. закона вели да сваки Белгијанац ужива сва грађанска права: дакле и жена је равноправна са човеком. Референт је убеђен да he законопројекат наићи на опште одобравање парламента и да је његово изгласање готово већ осигурано.

BP. I

ЖЕНГКИ ПОКРЕГ

стр. 21