Женски покрет

cy због потребе издржавања одвојене од својих родитеља, својих пријатеља, и које су приморане, да би зарађивале хлеб насушни, да живе у неком забаченом кутку, далеко од места где су рођене. А има их, најзад, и таквих, чији је интелект и васпитање изнад средине у којој морају да живе. За све њих, женски клубови и удружења не само да су склоништа но и утеха. У Сједињеним Државама има више од 8000 удружења искључиво женских. У Енглеској 3.500; у Француској, 1508, у Аустрији, 470; у Енглеским Индијамз, 340; у Италији, 215; у Канади, 186; у Шведској, 110; у Холандији, 105, у Швајцарској 96; у Новом Селанду 42; у Данској, 30; у Норвешкој 27; у Русији, 20; у Шпанији, 16; Бразилији, 3; Републици Аргентини, 7. Навели смо цифре да бисмо показали какав су прогрес извршиле феминискиње. (L. Felix-Faure Goyau) С француског превела

A. Р. Одавић.

Наше ученице Одломак из студије „Наш женски Подмладак"

Пре рата, међу ученицама виших разреда наших средњих школа могла су се јасно уочити два типа: тип ученице и тип даме. Ученица је било нешто мање од дама. Оне су биле и из имућнијих и из сиромашнијих кућа. Облачиле су се обично у угасито плаве „матроске" хаљине, а црне кецеље с рукавима носиле су све до матуре. Њина коса, увек зглађева, била је уплетена у две витице око главе. Одлазиле су из школе кућама само споредним улицама, а шетале су или Милошевом улицом или по Топчидерском Брду, Оне су училе редовно сваку лекцију, држале су уредно своје свеске, увијале их у танку ружичасту или плаву хартију, читале много, знале многе лирске песме на изуст, плакале с Иговим „Јадницима", и водиле брижљиво списак прочитаних књига,

стр. 26

Жкнбки nokpEf

бр. I