Женски покрет

НА ПОЧЕТНУ ДРУГЕ ГОДИНЕ

Овим бројем Женски Покрет улази у другу годину, и то знатно измењен и проширен, као што се одмах на први поглед види, Он добија сада изглед правога часописа, стиче своје сталне рубрике и обећава хонорар за сваки штампан чланак. Искуство од непуне године дана показало нам је да лист од добровољних прилога не може више живети него само животарити, као и појединац који би доспео дотле да се за његову егзистенцију брину разна филантропска друштва. Једини добровољан прилог и у будуће, то је рад Књижевног Одбора и уредника; али несумњиво је да би и ту све ишло боље када би једна или две особе могле да се посвете само уређивању листа. Овако, ради се када се доспе, и зато Женски Покрет обично не излази онда када треба него када може. Што се тиче администрације, ту смо у почетку имали врло рђавог искуства, и добровољан рад увукао нас је у такав хаос да се једва успело у последње време унети мало реда. Послови администратора, истина, нису тешки, али су спори, одузимају прилично времена и замарају пажњу, те их ни једна чланица наша није хтела свесрдно да прихвати и бесплатно да врши. To се, дакако, не би могло ни захтевати од оних које су тешким животним приликама принуђене да зарађују и поред своје службе, или које су већ одвише заузете у неком другом друштву. Но шта да кажемо за наше имућне жене и девојке без икаквога занимања од кога се живи и често без и једнога вишег циља за који се живи, - чак и без интересовања за рад и борбу оних са којима ћe те исте доконе и пасивне жене једнога дана да поделе успех. У многом чему њихово учешће добро