Женски покрет

Служе се исто штампаним упутама, новинама, рекламом, плакатима, за постизавање свога циља, а имају у великим градовима своје уреде и домове. На захтев савеза женских немачких друштава уведене су 1908 године по свима немачким градовима полицајне асистентице код полицајне дирекције, при одељењима, дечијем, тамничком и проститутском. Има их две врсте, једне су директно, службено намештене од полиције, а друге полу службено, од женских друштава и полиције. Њихова је задаћа, не да изводе бирократски полицајне наредбе, него да раде на подизању, заштити тих напуштених девојака. Оне спречавају груби иступ и некоректност полицајних чиновника према тим девојкама, а нарочито је велики њихов рад међу девојкама које су први пут приведене полицији као пријављене. Јер често пута денунцијом долазе на те прегледбе честите девојке, па су изложене грубом понашању полицајних службеника, а тиме губе стид и тако се лакше одају лошем животу. Полицајне асистентице, стојећи у вези са заштитом младих девојака, у споразуму траже места за њих, воде надзор о њиховом животу и раду. Приређују нарочите недељне забаве и поучне састанке, како би их сачувале од кварежи, а душевно мање вредне, непоправљиве, шаљу у домове за душевно дегенерисане, те та бедна бића, која често пута под савесном контролом ипак нешто раде, али која у слободи подлијеже лошем утицају, не познајући никаквих моралних брана, непрестано лутају тамо-амо од болница до јавних кућа, улице и затвора. Позив полицајне асистентице је тежак, за њега треба пуно разумевања, људског схваћања и самопрегоревања. У тај рад код полиције пуно засеца друштво такозвано „војска спаса", и има збиља лепих успеха. Салутисте, то су чланови „војске спаса“, ако је потребно и по десет пута се приклоне онима, за које свиет држи, да су сасвим изгубљене. Нарочито жене Шведске и Норвешке интензивно раде и предњаче у овим друштвима. Оне оснивају домове за лечење алкохоличара, похађају тамнице, делују на злочинце, брину се о женама и деци моралних пропалица. Рад тих сестара необично је лепо описала шведска спаситељица Селма Лагрлеф у својој причи Возач смрти.

cтp. 80

ж е јгс ки покрет

BP, 111,