Женски покрет

Ако добијемо право гласа, да ли ћемо га добити само за општинске изборе, као што је то био случај у Словенији*), или ћемо га добити у истој форми као што га људи већ имају: дакле и право да жена уђе у Парламенат као народни посланик. Затим, хоћемо ли имати свега једног народног заступника, или као и људи, из сваког среза по једног, и т. д. Према свима овим наведеним питањима, види се да је за сада немогуће дати дефинитиван одговор, кад се зна да је готово свака жена (ово мислим за жене из граница Србије јер не познајем прилике у Хрватској и Словенији) већ опредељена, ако се само мало више интересује политичким догађајима, Отуда и питање оснивања женске странке за сада остаје нерешено. Но моје мишљење је да би оснивање једне нове, јаке женске странке било за нас од веће користи него прилазак људима, и то из више разлога. Прво, мислим да би било од веће користи основати своју странку јер би она представљала удружење сестара Хрватица и Словенкиња с нама, и то је главни разлог да све заједнички мислимо и радимо. Други разлог је опет од значаја: да бисмо се ми жене тада мање бавиле чистом политиком, а више оним питањима због којих и тражимо право гласа. Треће, да је природније унети у странку неке нове идеје које се слажу са нашим приликама, и тиме избећи гложења, пошто је само једна странка, а не као што је случај код људи: што више партија, више несугласица. Како је ово питање оснивања странке или прилазак људима подељено у двоје, то ме интересује, кад би се ставило на гласање, какав би резултат био? Где би била већина?

Зора Станојевић.

*) Укинуто право гласа.

cтp. 90

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ђр. Ш.