Женски покрет

узмете y обзир, да само у нашој ужој домовини, Босни и Херцеговини, данас постоје правоваљани закони од седам до осам разних законодавстава. Придодајте томе још и остале законе који постоје у другим нашим уједињеним покрајинама, па ће вам тврдња бити сасвим јасна. (Свршетак у идућем броју)

Др. Богдан Видовић

Могу ли жене доћи на универзитетску катедру.

Докле год су ученице, у гимназији или на Универзитету, наше девојке не oceћajy да њини професори праве икакву разлику између њих и мушких колега. За успехе сви су подједнако награђивани, за неуспехе сви подједнако прекоравани. Ако се, пак, нека ученица истакне јаче над осталима било својом ингелигенцијом или својим радом, она редовно добива признање од својих професора: ови јој поверавају теже научне послове, узимају је за свог помагача асистента, ради прикупљања и сређивања научног материјала, и објављујући њене радове у стручним часописима, подстичу у њој вољу за науком. Али та лепа равноправност убрзо се руши. Чим девојка сврши универзитет и добије диплому, чим заврши тај идејни или идеални период свог живота, и ступи у прави живот, „на дужност", она осети да је више не сматрају равном њеном мушком колеги. Најпре, она осети економску неједнакост. Било је случајева да је девојка, која је положила дипломски испит боље од десет њених колега, добила у државној служби плату мању од све те десеторице зато што је женско! Затим, она је убрзо понижена и у свом частољубљу: пуно и пуно звања, до којих може да доспе сваки мушки медиокритет, остају за жене увек недомашна; тај случај је у судској струци, у грађевинској, медецинској, па чак и у наставној, за коју жена несумњиво има више такта и интуиције но човек. Због тих конзервативних закона, на пример, није до скора жени давано право полагања професорског испита, па чак и оне које су га положиле мимо тог закона и то с одликом, остајале су и даље на својим

bp, iV.

ЖЕНСКИ ПОКРЕВ

стр. 107