Женски покрет

их доста које испуњавају први услов потребан универзитетском професору, да имају наставничких способности у високом ступњу, њима, ипак, не пада никад на ум да можда међу тим истим особама има и таквих које би испуњавале и други, rope постављени услов, наиме, да су научни радници, Наш универзитет, који је увек предњачио у сваком либералном и слободоумном покрету, кад су у питању жене, постаје необјашњиво конзервативан. И ми се питамо не разумевајући ту недоследност: зар лица којима је он одао највиша своја признања, нису способна да буду то за шта их је он признао? Зар ако сам нема вере у своје женске дипломиране кандидате, зар до њега није допро светао пример париске Сорбоне и других европских и америчких универзитета, где жене са чашћу врше свој тежак и деликатан позив универзитетских наставника? Међутим, код нас има већ неколико жена које би могле заузети врло лепо катедре на правном, филозофском и медецинском факултету. Код нас чак има жена које с успехом раде one научне гране за које још и немамо катерде. Али, три свем том, никоме не пада на ум да те катедре повери жени! Као разлог против долажења на универзитетске катедре наводи се обично то: ретке су жене којима наука лежи на срцу, које су се истакле као научни радници. Али како се може неко тако брзо истаћи као научни радник кад му се стављају на пут све тешкоће. Док се младима „који много обећавају“ чине све могуће олакшице за рад: дају им се одсуства, шаљу се на стране универзитете, ослобађају се заморног школског или дугог канцеларијског рада и постављају на места по библиотекама тако мирним и подесним за научни рад, дотле се та предусретљивост не показује ни према једној жени. И када им њини професори, који су их увек хвалили и бодрили, али који, поред све своје широкогрудости, нису довољно смели да прекину с традицијама, казују с извесним сентименталним осмехом на уснама: „Грех је што сте ви жена, ја бих иначе нашао одмах себи наследника," те жене се осете увређене до дна свог частољубља, и имају онда само један одговор: „Дајте нам могућности да постанемо научни радници, па будите убеђени да ћемо и у томе успети, као што смо успеле на сваком послу кога смо се латиле.“

Паулина Лебл—Албала.

БР. IV.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

стр. 109