Женски покрет

ричких држава. Други опет држе да је паметније оставити жену у садашњем политичком положају, те јој осигурати бољи привредни положај у породици. Код разматрања целисходности једног или другог назора ваља имати једно у вилу, а то је да код примењивања модерних страних одредаба на наше прилике морамо бити опрезни и пажљиво расудити културно стање дотичне државе, као и културно стање властите државе на коју се нове законске одредбе имају примјенити. Јер ако те одредбе не одговарају потпуно нашем културном стању и пoтребама, могле би нам више штетити него користити. Осим тога има разних других етнолошких, социјалних, вјерских и етичких момената код појединих народа, према којима се неће поједини премда модерни савремени закон једноставно и буквално примјенити и на Грађане друге државе. Јасно је на примјер, да се нордијске законске установе неће моћи буквално примјенити на наше прилике, али је јасно и то да се нашим женама, узевши све гope истакнуте чињенице у обзир, може и мора већ сада дати : 1) приступ у сва јавна звања, 2) активно и пасивно гласање за општинска виjeћa, 3) слобода студирања, 4) и право гласа за парламенат, како то тражи „Уставни нацрт социјалистичког клуба". II. У приватно-правном погледу важе за наше разне покрајине разни, често протусловни закони. У главном важе аустријски опћи грађански закони за ново ослобођене крајеве, и субсилијарно за Босну и Херцеговину. За Србију важи грађански законик од 11 марта 1844, док је наша ужа домовина у нашљедном и женидбеном праву један изузетак. До прије кратког времена важио је у Босни и Херцеговини само субсидијарно опћи грађански законик. Наредбом Земаљске Владе од 14 априла 1885, број 23, одређено је да се код пресуђивања у оставинским стварима немухамеданских припадника има у сваком поједином случају примјењивати оно домаће обичајно право, које су прије окупације примјењивали шеријатски судови. То домаће обичајно нашљедно право морало се у сваком поједином случају установити преслушањем шеријатског суда и свештеног лица оне конфесије којој је оставитељ припадао.

БР. V.

ЖЕнскк покркт

стр. 139