Женски покрет
ипак ни данас не седе скрштени руку, већ напротив непрестано раде на своме сталном усавршавању и на културном и властитом напретку словачких жена. Што се тиче словачких жена и њихове акције на културном и политичком пољу, могу само да кажем неколико речи ; словачке су жене биле пасивне у том погледу. Та пасивност потицала је отуда што су готово сви Словаци подвргнути били строгој контроли од стране својих непријатеља Маџара. Сад у новије време, по ослобођењу и уједињењу, буди се свест и код словачких жена; труде се и раде, да би надокнадиле оно у чему су изостале од својих сестара Чехиња. Пошто сам поменула културни и политички рад Словенкиња са далеког севера, хоћу, да кажем и неку реч о српској жени. Српска је жена по природи интелигентна и може да ради све могуће послове исто као и човек. Једино наше највеће зло састојало се у томе што до скора настава за женску децу није била облигатна, Наша женска омладина да је раније имала поред природне ингелигенције и школског образовања, могла би се наша жена (из давне прошлости) такмичити са женама из осталих културних држава. У новије доба можемо да се поносимо плодом на пољу српске женске делатности, Српске су жене доказале своју интелектуалну и физичку способност и моралну издржљивост као радчице на пољу; васпитном, научном, књижевном, уметничком и на пољу физичке делатности. Анализом и поређењем долазимо дакле до закључка да рад наших жена стоји данас у правој сразмери према раду наших људи. Ипак зато, поред оних мушких који су за потпуну једнакост, има и таквих који мисле да женама не треба ни школа, а још мање политика. Прве треба ценити, а ове друге, наше конзервативце, треба лечити од ове велике и страшне заблуде. Ево како карактерише тај конзерватизам Dr. Масарик, у своме чланку; „Moderni nazor na ženu“. (штампан у женком часопису Ženska Revue), где поред осталих својих навода он говори овако о једнакости; „Неједнакост између човека и жене није природна, није од природе дата, али је историјски постала, а како се у истгорији чинило често
БР. V.
ЖЕНСКИ ПОКРЕТ
стр. 147