Женски покрет

О уметности Једна претпоставка

(Свршетак)

4. Свака ствар представља сама собом једну малу комбинацију, и докле га комбинација траје, у њој ћe увек исти односи постојати који ће увек исте утиске на нас чинити. Видећи на њој увек исте особине, нама ћe се чинити да су оне сталне, апсолутне. Али и сама тa ствар може да се комбинује са другим стварима. У тој новој комбинацији створиће се и нови односи, који ће чинити да се на стварима које су комбиноване јаве неке нове особине које се раније нису на њима могле опазити. Те ћe особине трајати док траје и комбинација, кад се комбинација растури, нестаће и њих. Зато што нису сталне него зависе од комбинација, оне ћe се називати релативне. Кад гледамо н. пр. један сто, видећемо да је он округао, црн, има четири ноге итд. и то ћe бити његове апсолутне особине; али да ли је он леп или ружан, прост или елегантан, висок или снизак, користан или штетан итд, то неће више зависити само од њега, него и од употребе која се од њега буде чинила, т. ј. од комбинације у коју се он буде уносио. Један исти сто изгледаће нам тако некад велики, некад мали, некад потребан, некад непотребан итд. према разним комбинацијама које будемо с њим чинили. Те особине које се час укажу, час изгубе, које чине да нам једна иста ствар у свакој прилици изгледа друкчија, да на сваког човека други утисак чини, многима су се учиниле и сувише варљиве, да би могле бити истините. И тако је постала једна теорија по којој оне не би ни постојале у