Женски покрет

одбрани, праћака ce, дере ce, не да лекару ни приступити, јер оно y лекару види непријатеља, који му само бол наноси који му даје горке лекове да пије и који му забрањује оно што му ce можда највише свиђа. Болесно дете одбија лекове, стеже зубе и удара руком y кашику да би лек просуло и чини све супротно ономе, што би требало чинити. Зато дете треба васпитати још док је здраво и y томе погледу. Лекар не треба да буде баук, којим ce деца застрашују, кад су несташна, непослушна и немирна. Лекара им треба увек оцртавати као човека, који им само добра жели и коме треба добра и послушна деца да приђу без страха, да му пруже руку, кад исту затражи, да испружи језик, да отворе уста, кад им то нареди, да не плачу кад их прегледа. Застрашивање деце са доктором, претња да ћe им одсећи језик и т. д. све то може ce доцније y болести детета родитељима љуто осветити. Врло често ce дете припрема за лекара са речима. „не бој ce, неће теби ништа чика доктор“. Кад ce дете овако припрема оно мора неминовно помислити, да ћe ту ипак нечега бити, кад већ и мама и тата кажу : „не бој се“. Код мене су једном довели дете, које ce заплакало чим су врата отворили, a родитељи га утишавају ; не бој ce Господина доктора ! Знајући да ce дете тако неће умирити приђох са речима : „доктор није овде и не треба теби доктор, ја ћy да видим, где те боли“. Дете je допустило преглед и за све време прегледа било je мирно.

(Наставиће ce)

стр. 208

ЖЕНСКИ ПОКРЕГ

Власник за Д. П. Ж. 3. П. Одговорни уредник, Милица Дедијер, . Бранно МитковиБ, . Косанчићев венац, 16,

бр VI.