Женски покрет

ради за себе. Али ако je човек већ самом својом природом осуђен да живи од туђег рада, он не може зато отимати. Поред паразита y човеку живи и један цврчак, који ужива y томе, да ради оно што мy не треба, он може дакле увек један део свога рада да да y замену за рад који добија, и тиме померену равнотежу поврати, Измена производа може ce прецизно извршити само y врло великим радним целинама, y којима су потребе друштва тако разноврсне, да ce свачији рад може употребити. У Европи, једне такве целине није било, Европско друштво било je организовано на основи индивидуалног рада, y коме je сваки радио само са себе. Човек који ради за целину не може увек рећи за себе да ce жртвује. Као део целине осећа и он потребне целине ужива и он y њиховом задовољењу. Али кад једна индивидуа мора и своје личне и опште интересе да жртвује личним интересима неке друге индивидуе, она заиста може казати да ce потпуно жртвовала. И стога je y Европи, где су постојале само индивидуе, било немогуће без силе натерати једну индивидуу, да ради за другу. Ko није био јак да ce сили одупре, и ко није имао власти да друге натера, да раде за њега, тај није имао много услова за опстанак. To je дало повода оној огорченој борби за власт која није никад y Европи престајала. Живећи под таквим условима Европљанин ce није могао много цивилизовати. Одрањен од детињства y том духу да je живот једна борба и утакмица, приморан да целог живота друге гази да неби он сам био прегажен, y њему ce највише и развиле оне особине које су му најпотребније биле као; властољубивост, грабљивост, себичност, гордост, неосетљивост, итд. Где нема друштва ту не може бити ни друштвених врлина, па ни друштвеног морала. Европљани y опште нису ни имали никаквог друштвеног морала. Они су имали само један, и то врло леп индивидуалан морал. To je био ; хришћански морал. Али, хришћанство, чији je смер био : усавршавање индивидуе, спремило je људе само за један будући небесни живот, a није их учило како ћe на земљи успевати. Тако су Европљани живели на земљи без икаквог морала. Како je тај њихов земаљски живот изгледао, то je најбоље

BP. VI.

Benjamin Kidđ. Jhe Sciesnce of Power

стр. 181