Женски покрет

Пољопривреда, занати, трговина биле су искључиво у рукама породице. Њој су припадале понекад чак; војска, правосуђе, као и многи други јавни радови. У средњем веку племићи су имали своју војску, вршили сами правосуђе на своме имању, сами су правили путеве, купили порез, дизали цркве, школе, болнице итд. Држава је у оно време имала једну сасвим негативну улогу: да организује одбрану у случају рата. И ако је у сваком друштву рад главан а одбрана споредна, за европску државу одбрана је била најглавнија функција, пошто је скоро све остале функције вршила породица Отуда је дошао онај онако јако истакнут војни карактер европских држава. У једној таквој држави мушкарац је сасвим природно морао заузети прво место. Док је он управљао државом, жена је управљала породицом. Она је била стуб породице, која је у оно време представљала: једно имање, једну трговачку кућу, једну малу државу. И жене су све то својим радом издржавале, док су људи ратовали. Машински рад је учинио, да се економна целина јако развије. Нс само да је она брзо изашла из граница породице, него је чак прешла и границе највеће државе, тако да је данас економна целина постала већа од политичке. Пре је економска целина била део политичке, сад је политичка целина постала део економске. Подела рада, коју је машински рад собом донео, изазвала је потребу специјализације. Успех једног специјализованог радника, који не може никад сам радити, не зависи више само од његовог личног рада, него и од рада целе групе, па чак и успех рада једне групе не зависи само од ње, него и од осталих група са чијим радом њен рад стоји у вези. To је изазвало потребу једне централе, која би радове свих група довела у склад. Држава је тако добила сад један нов позитиван задатак, да организује и концетрише радове својих чланова, а у исто време и пронзводе њихових радова праведно да расподели. Тај је рад постао сад предмет политике. Политика, којој је до сад главна брига била, да организује борбу партија,

216

Женски покрет

7 и 8