Женски покрет

Moj bi prijedlog, što se tiče izmjene zakona u korlst žena bio taj, da se i u javnome i u privatnome pravu žene izjednače s muževima. Sad je momenat, da taj svoj zahtjev odlučno naglasimo i da zatražimo, da se kod stvaranja novih zakona pozovu na suradnju i žene.

Mira Kočonda-Vodvarka.

Жена пред Грађанским Законом у Словеначкој.

(Реферат читан словеначки на седници Женског Савеза у Сплиту 22. октобра 1921. год.).

Ако расправљамо о правном положају жене у нашој држави, мора нам бити јасно, да је то врло тежак проблем који се неда решити једном расправом. Требало би многогодишњег интензивног рада да се отклоне све неправде. Било би за то умесно, да Савез има стални Правни Одсек, који би сабирао грађу из свих делова наше државе и затим предлагао потребне измене на надлежном месту. Прописи, који се односе на жену, дело су људи и изражавају мушко схватање о жени. Измене ће бити опет зависне од мушкараца и ови не о истима расправљати без нас. Само би жена могла искрено заступати женске захтеве. Зато је потребно да најпре извојштимо изборно право. У Парламенту се мора чути наш глас, кад се буде расправљало о правном положају жене. Будући државни законик мора садржати прописе, који ће потврдити, да је и жена способан и пуновредан човек. Зар није срамота, да говори § 147 аустријског (грађанског) законика, који важи у Словенији и Далмацији, да има само отац као врховни старешина породице власт над децом ? Где је мати? И она мора признати врховно старешинство мужа у породици. Где ли је закон, који би говорио о власти родитеља, т. ј. оца и матере, над децом? Могли би лако набројати више примера који говоре о том, како се мати у истини искључује од самосталног суделовања у породици. 11 и 12

Жена пред Грађан. Закоиом у Словеначкој.

351