Женски покрет

ција и меморандума дошла сам до закључка да поједини народни савези могу радити, односно дати себе осетити у Интернационалмом Савезу па три начина: или друштвеним саобраћањем, или умним радом, или једним и другим. Под друштвеним саобраћањем разумем путовање делегација на конгрес, седнице, митинге и забавне састанке Интернационалног Савеза, са сврхом упознавања личности, задобијања симпатија, позивања у узајамна гостовања. а без нарочите обавезе пословног и стручног суделовања. Далеко сам од тога да потврдим да је овакво општење беспослица и површност. Оно је чак врло потребно, али, само за себе, значи, најједноставни је и формално участвовање у животу Интернационалног Савеза. Под умном сарадњом разумем: редовно примање и читање органа и брошуре највиднијих и најважнијих, па ако хоћете и свих већих женских организација, улажење у идејне и у фактичке борбе тих заједница тиме што би им се у форми писама, представки, чланака и реферата слала допуњујућа или информативна дата, затим, сарађивање на друштвеним органима и улажење у чланство сличних организација (Женски Покрет, нпр. у Интернационалну Сифражетску Лигу, Наставничко Удружење у Интернационалну Федерацију Академских Жена), затим, специалне дискусије на специалним седницама, најзад, самостални предлози за програме Сталних Комисија и конгресннх и седннчких састанака. Под трећим случајем разумем идеално интегрално сарађивање у Интернационалном Савезу које спаја у себи оба наведена начина везе и контакта. Питање je сада који је случај наш случај? По души говорећи, и строго судећи, ниједан. То, наравно, не значи да нас у Интернационалном Савезу нема, и да нас не знају; то значи то да редовита (свагдашња и органска) сарадња није наш случај. Као увек у нашем народу ми смо имали успеха и забележили се тамо, где је на јуриш требало узети позицију, и истрчати испред других. То је као приликом Конгреса у Кристијанији. После, када је требао доћи организован, подељен, непрекидан и невидљив рад, када је требало тачно, педантно и савесно извршити оно зашто смо се именом својим обвезали, када је требало узети на се обавезу мучног помицања ствари од човека до човека онда смо, као свугде и

11 и 12

Извештај секретара Савеза

379