Женски покрет

Олга (све више пада у занос. И даље несвесно провлачи прсте своје десне руке кроз његову косу. Затим подајући се осећању затвара очи). Рикард (је усхићен посматра. После паузе кликне радосно) Олга! Олга (Отвара очи. Гледа га у очи дуго, нежно. Затим. истим милим погледом посматра све делове његова лица. Израз јој бива свеснији и искрено радоснији. Њене усне шапућу једва чујно) Волим, волим! Рикард (истим гласом) Волим, волим! Олга (уживајући у тој радости и даље гa мило посматра. Поглед јој паде с лица на врат. Наједанпут лице јој се у ужасу искриви). Олга (испусти неки крик слично муку уплашене животиње. Скочи упирући руке према његовом оковратнику). Рикард (скочи збуњен њеном наглом променом, пође према њој нежним узвиком) Олга! Олга (трза се унатраг од њега, непрестано упирући рукама, као мало пре, мучи страховитим гласом. Поглед јој укочено прикован на место које показује рукама), Рикард (прилазећи јој гласом очајања, молбе, зове је) Олга, шта вам је? Освестите се! Олга (истим начином узмиче, трза се, бежи унатраг од њега и даље пушта страшне крике не одвајајући руку и укочена погледа са његова оковратника). Рикард (се трже, стаде. Следећи њене руке напипа место на коме се укочио њен полулуд поглед: то јо место где се на сивој материји сијају три златне звездице. Крв. му нагло удари у лице. Главу саже још ниже, оста непомичан). (Пауза мало дужа,) Олга (свести се. Скине поглед с њега. Гласом тешким замоли) Идите! (Опет пауза дужа, Кретање никакво.) Олга (понови своју молбу нешто јачим гласом) Идите!. Рикард (не дижући главе, тешким кораком излази).

Мила Николић.

400

Женски Покрет

11 и 12: