Женски покрет
рад, нема код нас услова за феминизам. Нисмо ми индустриска земља, ми смо једна патриархална, земљорадничка земља. Варате се ако тако мислите. Нема другог пута и начина да се наша жена просвећује, да сазрева за јаван рад него да се стварају женске организације од оног малог броја културних жена које имамо, и да оне увлаче у јаван посао остале. Ту на раду, на делу, сарађујући ма на којој од тачака феминистичког програма оспособиће се оне, сазреће за јаван рад, створиће својој земљи тековине сличне онима које су Америчанке дале својој Америци, Немице својој Немачкој, Енглескиње својој Енглеској, Чехиње и Словакиње својој Чехо-Словачкој. Исто се тако варате ако мислите да у нашој патриархалној земљорадничкој земљи нема услова за феминизам. Зашто ми наше прилике у земљи гледамо увек кроз некакав дурбин који баца светлост на сто година уназад. Зашто не гледамо отвореним очима на данашње стање ствари. И ако смо млада земља ми се у великој брзини развијамо напоредо са осталим европским земљама. Погрешно је пре свега схватање да наша жена већ и овог тренутка, без спреме и припреме, није способна за самосталан рад. Сетимо је се како је изгледалау једном великом историском тренутку, кад су је после слома Србијиног 1915, преконоћ тако рећи, прилике препородиле, дале јој у руке троструку дужност, дужност мајке, и хранитеља, и старешине. Људи отишли са војском, избегли у далеке земље да се оданде не врате годинама. А жена остала да чува огњиште, децу и дочека непријатеља. Како је муњевитом брзином умела да се снађе у ново-створеним приликама. После непуне године ви пролазите кроз улице окупираних српских варошица а целу трговину држе чврсто у рукама жене. Пролазите кроз плодне српске равнице, а поља узорана, усеви сазрели, житнице пуне да зајазе гладног непријатеља, а присебност, енергија наше жене стигла је и да склони, закопа дубоко под земљу и довољно хране да исхрани своју децу, и да претекне и за децу варошку. Па зар, госпође и господо, таква жена не носи у себи клицу способности за успешан јаван рад, зар она нема права да тражи у своме селу домаћичку школу која he je просветити, научити да створи својој породици угоднији живот, зар она нема права да учествује у општинским управама, да тражи да њено село добије кречану да би јој кућа могла бити
1 и 2
Женски покрет код нас и на страни
23