Женски покрет

организовану целину на заједнички организовани рад; и како почетак свога рада, под кровом овога дома отпочиње молитвом црквеном, у Божје име, с благословом Божјим. Збиља, утешна је то појава у времену овом, у друштву нашем, у коме је тако мало идеализма, црквености и чисте побожности, а и сувише много хладнога реализма, грубога материализма, саможивости и страсне жудње за личним благовањем. Кад помислим да је ове женске корпорације основни циљ; Просвећивање Жене ч Зашшита њених Права; и кад се овај први циљ - просвећивање жене стави поред онога највишег циља живота нашег, који је истакао Христос у Еванђељу кад је рекао: Будите дакле, ви савршени, као што је савршен отац ваш небески (Мат. 5,48) а онај други циљ заштита права жениних кад се стави поред онога хришћанскога начела равноправности женскога рода и мушкога, како га је Црква прокламовала преко најгласовитијега апостола свога, Павла кад је рекао : Нема мушкога рода нп женскога, јер сте вни сви једно у Христу Исусу, (Гал. 3,28) тек тада ме то све, као проповедника хрншћанске науке, не само теши већ ме усхићава, јер видим да ова женска организација радом својим хоће да реализује одавно већ прокламована еванђелска начела. Ово друштво је, значи, оба своја главна циља: и просвећивање и заштиту жене поставило директно на основима еванђелским; оба су тиме, значи, стављена и под покровитељство Цркве хришћанске, па су оба постала потпуно достојна и благослова њенога и потпоре свију честитих душа људских. А како су достојни тога високи циљеви ове корпорације, исто су тако достојне пунога признања и од Бога и од људи и саме просвећене чланице њезине, које се с пуно права могу назвати и сматрати као ревносни апостоли и као савесне свештенице у друштву људском, у живој Цркви Христовој, на светој служби просвећивања непросвећене и правнога уздизања унижене жене: оне, која je с пуно смисла назвата „мати живота,“ оне, преко чијег нежнијега срца једино и може у овај груби и студени живот света унети се више нежности и топлине, милосрђа и саучешћа. А у толико је тај посао Женског Покрета само благодарнији и заслуга његових чланица још већа кад се то тиче просвећивања српске жене, оне, која је и у свеколикој непросвећености и правној потиштености својој као права пасторка, нарочито у брачном и породичном праву запостављена, ипак херојски вршила дужности своје: и кад је, као онај митолошки Атлант што земљу на плећима својим носи, и она земљу своју и кућу на плећима својим за време ратова сама носила, држала, па и одржала; и онда, кад је исцрпљујући снагу утробе своје, неисцрпну снагу Отаџбини својој давала, и на грудима својим материнским задајала и одгајивала синове своје, који су родољубљем, пожртвовањем и другим врлинама прославили до сад Отаџбину и Нацију своју. Зато је рад овога Друштва у истини племенито, хришћанско дело. Па у тако великом задатку: просвећивања и правнога изједначавања жене, као разумнога и душевнога створења Божјега, као мајке, сестре и ћерке наше, нека би вас, просвећене сестре, благослов Божји у раду увек пратио; сестринска љубав хришћанска међусобно нека би вас што јаче спајала, одржавала и све више умножавала; а потпора свеколика људска, и морална и материална, нека би вам изобиловала. У то име, у дому овом, у овој кошници вашој, Богом благословен и срећан нек вам је рад!... Бурно одобравање пропратило је говор г. Марковића. Затим је г-ђа Л. Петковић, председница Друштва поздравила

1 и 2

Белешке