Женски покрет

Друштвени преглед

Кроз село.

Типична слика данашњег села жалосна је и прљава, као целокупни друштвени хаос по коме пливамо. Брачна заједница, освештана црквом или ма каквим друштвеним уговором, остаје сликом прошлости. За просечну масу не постоји више символ обавезе. Отерати закониту жену и на њено место довести девојку, постало је много једноставнијим питањем од одабирања пасмине у стоци. Најобичнији су примери: добио за практиканта или ма каквог службеника у оближњој варошици и јавља јој да му на очи не излази јер је „проста“, он је себи нашао а она „ћеф јој да тражи кога, ћеф јој да негује децу“. „Наопако време дочекасмо“ говорила ми је једна мати троје деце. „Било је и пре рата да се покарамо па се и споразумемо, али сада не смеш реч да му рекнеш а он где је да је у механи, и прво му је да викне: Отераћу те, па ћу довести девојку да ме служи као бела вила“. Па шта ти мислиш са децом, девојка не може да ти их гледа, јер им није мати? рекох једноме, који је заменио жену девојком, поред двоје деце у кући. „Па како му драго! Нек је мени добро“. У једној породици отац погинуо у рату, мати умрла од грипа. Остало шесторо деце и нешто мало окућнице. Најстарија, шеснаестогодишња девојка, необично вредна, надничећи по бољим кућама, подигла је и упутила на посао и осталу децу. Пре три месеца затекох је уплакану сред неког родбинског савета у кући. Споразум је ваљда на крају постигнут, јер је сутра дан било виђење између ње и дотичног