Женски покрет

скине ca себе обавезе које је сам свесно примио, а којих неће да га ослободи вера у којој се обавезао, онда је то поступак који у најмању руку изазива неколико питања. Сме ли и верска и судска власт допустити да дође дотле да појединац крши законе и тиме изиграва ауторитет целине? Да ли је у оваквим случајевима појединац одговоран и колико за своје поступке? Можда бисмо на ово могли наћи одговора у нашем закону о разводу брака. На то ми даје повода то што наше верске власти често пута одржавају неку везу која је прави пакао за обе стране, мислећи да подижу углед брака ако га учине теже разрешивим. Појединац покушава на све начине да нађе себи спаса. Један од тих начина је и овај нови прелазак у муслиманство, којима појединац изиграва законе које напушта и оне којима прилази. И што је најстрашније, у ово послератно доба, власт закона је толико пута окрњена, самовлашће појединаца се јако истиче, и повлачи за собом као епидемија све већи број случајева. Несавесни мушкарци, који су свесни да су увек привилегована страна у друштву кад се тиче везе са женом, чине то без икаквих скрупула и онда кад никада и ни у ком случају не би смели то учинити. А онај много мањи број мушкараца који у свом браку доиста има живот пакла, принуђен је, ако ту везу не може да издржи, да приђе истим средствима као и они несавесни, и тиме је подједнако од јавности осуђен. Из свега овога излази да суђење брачних размирица мора да претрпи реформу. Један принцип морао би се усвојити који би унео олакшице у брачне спорове. Тај принцип је ; бракови без деце разрешавају се одмах чим једно од два супружника изјави да неће више заједнички живот. Само има да се узме у обзир ово: остављени супружник, ако је болестан или инвалид, има права на издржавање од друге стране док не оздрави. Жени, која није оспособљена за самосталан рад у друштву него само спремана за домаћицу у брачу, и коју је супруг свесно узео као такву, мора неминовно муж при разводу дати издржавање или је спремити о своме трошку за самосталан рад у друштву. Никакве друге обавезе не треба ни верска ни судска власт да тражи од супружника при разводу ако су они без деце.

5 и 6

Друштвени преглед

107