Женски покрет

Ђокића о жени, нагнала ме је да је прочитам. Тада сам тек опазила сву штету и заблуду коју ова књига шири. Поразила ме је препорука Св. Синода од 6-ХII-1922 год., дакле баш у XX веку, којом ову књигу, као моралну и корисну препоручује. Ја нисам могла да останем равнодушна, а да не покренем питање о „корисности“ ове књиге. Нови ред почећу са тачком 136, ове књиге страна 33 која гласи: „Женске су много нижих умних способности од нас. Оне могу бити добре мајке, дадиље, куварице и болничарке и ништа више. Не треба изопачавати природу. Покушаш ли то,. она ти се освети. Што је ниже од тебе нека ниже и остане.. Даље, тачка 298 стр. 65 гласи: „Кад видиш, да неко хоће да одвоји женскиње од домаћинства и порода, тражећи за њих неку „равноправност“, сажаљевај га, јер он ради противу природних закона. Да и женскињу политичка права то је профанација женства, обесвећење материнства... и исмејавање друштва". Жена, ако је физички слабија, и ако до данас није дала на пољу науке и уметности неке особите доказе женске генијалности, није увек, нити тако често, нижих умних способности од човека. Развијеност интелектуална не зависи од пола, већ од других физиолошких и социалних узрока. Колико мушкараца има, који су неспособни, не само за извесне послове, већ за већину послова где треба умних способности, а где женске ипак имају успеха. Колико људи у јавној служби, тамо где треба мислити, нити хоће да раде, нити у опште што мисле о ономе што раде, већ гледају да на што лакши начин прођу. или да све на снагу добију. А жене? Жене се деле на оне о којима ја овде у опште и не говорим и на оне које раде као робиње, марљиво и савесно. Па опет, крај свега тога, оне су жене и само жене. Њима нико труд не признаје и нико га не опажа, а свака и најмања погрешка порасте и изгледа као баук, те постаје карактеристика њене женскости. Ако се и призна да је жена способна за неки рад који врши, то је све у границама и то тако у ким границама. Често се то изопачује и каже, да је жена способна, чак и способнија од човека, само у ситничарским пословима, где треба ситничарства, педантности, јер жена није за разиишљање, а човек није за ситничарске послове. Човек, тај велики умни човек, способан је само за нешто велико, гениално, те не може ситним стварима да

112

Женски Покрет

3 и 4