Женски покрет

гледати као на производ читавог историјског развитка, који је под утицајем цркве извршен. Са гледишта хришћанског учења у свести друштвеној знатно је уздигнут појам о достојанству човечје личности и њеној моралној слободи. Према томе, природно је, да брак по томе учењу није могао бити ни замишљен иначе, већ као тесна и потпуно искључива заједница само две линости разнога пола. Све, што би ма којим начином могло нанети повреду овом начелу моногамије морало је бити изложено строгој осуди. То одговара јеванђељском учењу морала, и црква се својим прописима старали да тај јеванђелски закон буде неповређен. Овај моногамијски облик у данашње време представља управо главно обележје, критеријум цивилизације. Из целокупног излагања до сада ми можемо увидети какав је положај брака у области права. Право тежи да заштити смерове брака, које оа треба да постигне и личне и имовинске односе, који постају у његовој средини. Међутим, у caмoj ствари право је кадро да регулише само истакнутије стране живота. Оно може да заштити од повреде само оне односе, који се по својој природи могу уносити у нарочите правне облике. Остале пак многобројне односе, што вх сам живот ствара између супружника, те односе право оставља самим супружницима, да их они, према своме васпитању и моралу, према својим личним назорима и осећањима сами регулишу како за сходно нађу. Ако нема љубави силом се она не може изнудити. Ако жена од мужа одбегне не може је нико силом нагнати да се своме мужу врати, па ни муж на то нема права. Још мање може бити говора о принудним мерама противу супружника у случају отказа брачне дужности. Сва ова права и дужности почивају махом на начелу обостраности. Пружајући једној страни овлашћење у погледу друге стране, право у исто време тој истој страни ставља у дужност извршење тог овлашћења, те тиме једновремено и право и дужност обадве стране потпуно се поклапају. Што је дужност једне, то је право друге стране, и обратно. У ком воља једнога господари над вољом другога, у том истом правцу она опет овој другој вољи бива потчињена. Од супружника се у њиховом сопственом интересу очекује, да ће се у целокупном свом животу понашати једно према другом са љубављу и усрдношћу, без чега се не може засновати брачна срећа, као најнепосреднији циљ брака.

140

Женски Покрет

5 и (5