Женски покрет
пре свих мора се уврстити оно тако рећи сформирано уверење понеких људи, да човек по својој природи спада у број полигамијских створења, те је због тога, вели се, приморан да се огреши о супрушку верност. Ово мишљење заступа и тако звана модерна љубав која изгледа да представља идеал наших дана. „Три се захтева постављају у име те љубави. Пре свега слободна љубав. То се пак, по речима Масарика, често формулише тако, да се тражи слободна веза, слободан брак или разводи у што већој мери, како би се несрећни бракови кориговали. Према том новом идеалу, вели се, досадашњи моногамијски бракови сметају потпуном развитку човека, мужа и жене. Ако се хоће да се развије прави индивидуалитет мужа и жене, мора се моногамија порушити и заменити некаквом, наравно племенитом, вишом формом полигамије.“ Под тим изговором, урођеног инстинкта полигамије, понеки људи хоће да оправдају своју слободу у понашању изван своје породице, слободу која разорава брак. Али, та се ненормалност у нашем друштвеном животу тешко може одклонити, не због тога, што је то израз тобож инстинкта полигамије, већ из других узрока. Вековно ропство жене, некултурност мушкарца и недовољно познавање хигијене створили су ову полну разузданост мушкараца. Нарочито је погрешан онај назор, да је полни живот или полни нагон, како се то обично формулише, најсилнији, да се дакле мора задовољавати, јер би човек иначе ислабио и физички и душевно. Једном речи, да уздржавање шкоди. Међутим, сваки савестан лекар рећи ће вам, да чистоћа још никоме никад није шкодила нити може шкодити. Истина је, да је овај нагон силан, али ми имамо и друге нагоне, и за њих увек захтевамо да стоје под контролом разума. У колико је силнији нагон у толико га треба више савлађивати. У човеку, који живи духовним животом, полнога нагона у том смислу нема. Тако исто није ни брак за свакога подједнако погодан. Зашто не допустити људима да из властите воље живе без брака, наравно и без полигамије. Многи већ тако и живе. Познато је да чак и дивљаци захтевају од жене, да је чиста. То се исто мора захтевати и од човека, и тек пошто се поништи овај данашњи двогуби морал, мушки и женски, доспећемо к правом општем моралу. Осим побројаних до сада узрока брачне кризе несумњиво да има јoш и других, али ми смо навели само оне које сма-
146
Женскн Покрет
Г> и (5