Женски покрет

пита: „Хоћеш ли скоро моћи читати устав? Мати се радује писмености, јер ће син знати лепих ствари. Пред мужем, она се хвали писменошћу свог оца, коју је стекао можда у бежанији. Шумадинца вређа што му жена „зна много": „...мој отац није бежао у Немачку ка’ твој и није знао књигу, него се крио у планини, али је знао да истера Турке из Раче и Баточине." Неко спомене да би Панта могао постати поп. „Па лепо је, вели Беба, да буде поп, само не ваља што поп носи дугачку косу и што га владика може да бије топузом, како сам гледала код куће мога оца. Дошао нашој кући грчки владика. Њега се много бојали попови. Сирома пoп Мијајло из Вучковице, ишао на коленима од капије до владике, а он га опет тукао топузом. Мој отац молио владику, да га не бије, а владика одговори: „много је ајрсузин, па ћу му истерам ајрсузлук сос топус“. После, кад је Србин постао владика, и кад су оцу говорили људи да воле владику, он је рекао: Ја волем моју Инђију, (тако је било име мојој мајци) него ли сто владика. То дочула књегиња Љубица, па једанпут, у конаку за ручком, упитала мога оца, јели истина он то рекао? Јесте истина, госпођо, одговорио јој мој, отац: какав сам ја несрећник и како никад нисам био код куће, него те овамо те онамо, те из рата у бегство, а из бегства у рат, да ми није било Инђије, не само да не би имао куће, него не би имао ни за шта коња везати.“ Покојни Скерлић, борац који није могао мирне душе трпети да труну, неизрађени и неексплоатисани, толики наши таленти без обзира да ли су им носиоци мушкога или женскога рода, више пута је тумачио наша презимена Марићи, Станићи, Равићи, Кашићи, итд. тиме што су наше „јаке и радне жене, које ни по памети, ни по карактеру нису уступале људима, не само одржавале своје куће, но које су својом помоћу предњачиле целом селу, и код којих су чак и власти тражиле савета, а за које се говорило да су „капетановале“ у целом срезу. За ову тврдњу своју, Скерлић је налазио доказа код наших приповедача који су певали патријархални живот народа, као и код „Г- Љубомира Павловића, професора у Шапцу, који проучава психичко стање ваљевских сељака.“ Ми аргументима Скерлића додајемо аргументе из књиге, у сваком погледу добре књиге, П. С. Срећковића. И једва имамо шта да додамо двама овде одштампаним местима. Ипак, код њих нас највише инте-

166

Женски Покрет

6 и 6