Женски покрет

се не досади испитивање неког предмета, који изгледа да нема свога краја, само ако он у њему нађе неки општи принцип, а жена по сваку цену тражи спољашњи само завршен облик. Тиме се објашњава између осталога њена црта штедљивости или боље рећи њена кућевна економија. Жене сматрају за неприкосновено оно, што су оне стекле или што је њихово или што припада кући. То није тврдичлук, већ резултат оне пажње коју оне поклањају унутрашњој вези појединих предмета. Ту пажњу оне подједнако указују како према ономе што су кућиле целога свога живота, тако и према појединој ствари као целини или читавој групи ствари. Ова тежња према целини често спасава жену од једностраности, у коју пада мушкарац, због тога што он сваки предмет посматра са разних страна и задржава се дуго на појединостима. Женска тактичност често пута погађа оно, што промакне најнапрегнутијем човековом размишљању, зато, што он задржавајући се на ситницама пропусти многе стране предмета или посла, које су за жену очевидне. Руководећи се основама неког посла, мушкарац не догледа све његове практичне последице, или зауставивши се на једној страни он друге и не види, што женином оку не може да умакне. Стога је умесно речено, да жене имају своју логику (конкретних представа) која није без своје вредности. Узајамно допуњујућа супротност полова огледа се и у моралном погледу, Код жене је више моралног осећања, но тачности и строге законитости. Жена често пута матра за ситницу нешта што мушкарац особито цени. И обратно, она придаје особити значај нечему што представља само конвенционалну дужност, што служи као усвојени облик пристојности. У погледу естетичког усавршавања жена има дара за све лепе вештине, али мање као проналазач и творац, већ више ради задовољства, као онај који живи идејом лепога, створенога. Управо саосећајући лепоме она је сталан подстрекач лепога, док је мушкарац у већини случајева само онда кад је генијалан. Истина у живопису, вајарству, музици и поезији нема још великих женских имена, што се може објаснити и тиме што жена по своме положају у друштву није имала толико прилике да опроба своје способности на том пољу. Природна сфера женинога рада била је готово увек породица. Добро уређење куће и васпитање деце то је био прави њен позив. Ту је она надмашила мушкарца.

б и (j

О браку и узроцима породичне кризе

135