Женски покрет

коло води, а за Златом Срма ходи, где је срма момче, а злато девојче, а коју смо песму чули само код наших муслимана, ипак нису они т. ј. девојче и момче никад тако заједно, тако близу, увек има неки размак међу њима, и увек девојка нађе нешто за што ће сакрити лице да га одмах кроз који час опет покаже. То нешто за што се сакрива па опет показује обично је рукав од хаљине, или везена чеврма и џепна марамица а по некад и лепа кита цвећа. Ова извесна удаљеност и овако заклањање и опет појављивање највише су учинили да се створе и развију чувене севдалинке наших муслимана, каквих песама нема ни један други народ, na су прави драгуљу нашој народној лирској појезији. При овом скривању и појављивању добацују се комплименти и разне доскочице, па се тако почиње ашиковање, које доведе, у брзо до оне познате: Двоје ми се младо загледало, Омер момче, Мејрима девојче. који тако проашикују годину две, док се не упознаду. Све се то обично завршава да једног дана скупљене девојке припевају ону познату: „Трепетика трепећала пуна бисера, ови наши бјели двори пуни весеља", у оном моменту, кад сватови уводе девојку у кућу момка њезина севдаха. Овај обичај не постоји код других наших муслимана Несрба, наиме код Арнаута и Турака. Код њих се не види девојка и жена никако а удаја се свршава преко разних тетака или жена, које се баве удајом као професијом. Ha селу je живот код Срба муслимана joш слободнији. Тамо жене раде дању у пољу, или се налазе код стоке где су потпуно и без вела и бес покривача, а само понегде има обичај да понесу преко руке какву крпу платна да им се нађе при руци, да се њим заклоне, ако наиђе какав странац. Ноћу се скупља младеж на мобу да чешљају вуну, комињају кукурузе и т. д. Где девојке поседају с једне стране ватре, а момци с друге, па тако раде а међутим се добацују шалама, наизменце певају или слушају стару причу какве старице, или песму народног гуслара. Ислам и његови прописи као и обичаји доносиоца Ислама у нашу домовину, а то су обичаји Турака, нису готово ни мало изменили живот наших муслимана на селу. Тамо је исто тако слободна и за све способна једна муслиманка као и њезина друга православна или католикиња. Оне се мере по снази исто као и мушкарци, јер и мушко и женско раде исте послове.

212

Женски Покрет

7 и S-