Женски покрет

Ми смо чули да се убио један странац кад је спазио језовите призоре беде. Тај човек, који је имао вероватно болесне нерве, осетио је идентичност њихове судбине са својом и по томе је погодио проблем. По чему да он окружен милионима мртвих још живи? Какво он то право има? Он и они странац и они руски гладни народ, и ако су се први пут сусрели, први пут и последњи пут, они су једно исто, људи, браћа. При призору руске патње не зна се шта je rope за једног осетљивог посматрача: да ли то што је немогуће да човек издржи посматрајући њихово мучење, да ли дакле наше саучешће у њиховим патњама, или то што је немогуће да човек издржи посматрајући људе који су већ престали да буду људи, дакле осећање да је човек тиме понижен, и он и они истовремено, или најзад што не може да тога тренутка поднесе индиферентност хучних веселих вароши и села у свету, ону бескрајну супротност између судбине тих људи и оних ван тога мрачног пакленог круга! Штa je гope од тога? И како према том факту, према том нашем полету изгледају бедни сви разлози оних који би хтели да нас одврате да помогнемо гладне у Русији! Неко ће можда рећи: Оставимо гладну Русију, јер то је њена судбина. Нека се она бори како зна и уме. За мене је ово прави цинизам, ништа мање него један бруталан цинизам. То могу рећи људи који не умеју да изусте ни прво слово културне азбуке и с њима не треба дискутовати. И не мења ништа ствар, ако нас опомињу на своје бриге и невоље. Оне треба да су врло тешке и велике да би оправдале индиферентност. Неки he тај свој индиферетизам да обуку у научне истине и рећи he нам да су овде по среди неумитни, природни закони. Глад је наступила по једној природној потреби, чак по једном закону по коме природа сама себе регулише. Таман онако како народ објашњава ове појаве и можда како их је некад објашњавао а не сада: намножило се света и сувише, и треба да умре да може да живи оно што остане. Овакав фатализам никако не приличи једном културном човеку, и таква слепа вера у природне законе је у најмању руку наивна. Култура људска значи борбу са природом и регулисање природе од човека у смислу искоришћавања њених закона и откланања опасности.

7 и 8

Зашто треба да помогнемо гладне у Русији?

199