Женски покрет

пате од тога жене, као што се њима сваљују на врат и све остале незгоде ради непознавања хигиене. Родитељи би уопште морали знати да поступају злочиначки ако се уживањем истроше толико да дечјем организму не оставе ни колико би могло честито да се живи. Иначе, Авети Ибзенове биће стално актуелне, жалосно актуелне може се рећи, и за илустрацију ћe увек имати примера из наше средине. Најзад, говорило би се и о томе да је свака болест не само страшна за болесника него, као сталан извор заразе, опасна и за околину; јер у свакодневном саобраћају ми смо толико близу једно другом да здравље и чистоћа значе за физички живот исто што и поштење и савесност за друштво. Убеђивање и стално указивање на опасности које узрокују несавесни, необавештени и немарни појединци било би, према томе, увек на дневном реду. И ту нам не би вредела она Христова изрека: „Ко има уши да чује, нека чује“. Напротив, морао би се подићи тон и говорити непрестано и небројено пута, нагонећи на слушање и послушност и оне који баш не маре да чују. Свако се мора натерати да види како је здравље најважније сада после para, а да га ми не умемо чувати исто као и пре рата. Што се тиче осталих потреба и послова, ни ту се нико не би смео изговарати да их не познаје и да им не зна важност. Напослетку, ми морамо знати и то да су многе наше мане одвећ дубоко укорењене, али да ипак нису неискорењиве. Питање је само колико је у нас добре воље за истрајан рад и велики напор.

Катарина Богдановић.

256a

Женскн Покрет

Бр. 9 и 10