Женски покрет

Луксуз

Кад се упореди са осталим људским радовима, луксузан рад чини утисак једнога парадокса. По томе што се његовим производом ни једна наша потреба опстанка не може задовољити, он би личио на уметнички рад; али оно што је битно и што највише вреди у уметности, а то је: лепота комбинације, њему не достаје. Уметничка вредност једног дела налази се сва: у лепоти његовог облика, занимљивости комбинације коју оно представља; док се луксузност једне ствари налази искључиво у скупоцености и реткости материала из кога је она начињена. На пр.: ма колико да је укусно израђена и хармонично комбинована једна памучна хаљина, за њу ћe се само казати да је укусна и лепа а не луксузна. Међутим, једна свилена хаљина ћe се сматрати као луксуз, чак и онда кад је рђаво израђена. , По својој материалности, луксузан рад би се донекле приближавао корисном раду, пошто је и њему као и луксузу главан циљ, да се дође до извесних елемената или материала, али и између њих постоји једна основна, битна разлика, која се састоји у томе, што се корисним радовима долази до материала, који нам је за опстанак потребан, док материал, до кога се луксузним радовима долази, не стоји ни у каквој вези са нашим потребама опстанка. Сједињујући у себи све слабе стране осталих радова, а немајући ни једну њихову добру страну, луксуз би, супротно занатској уметности, која тежи да сједини корисно са лепим, представљао један рад у коме нема ни користи, ни праве лепоте. Није, дакле, ни чудно што је луксуз имао увек много непријатеља. Уметници су му пребацивали његову материалност, и у великој љубави према њему и његовом блеску видели знак неизрађеног и простачког укуса. Практични људи су

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

СВ. 9 и 10 СЕПТЕМБАР —ОКТОБАР ГОД. 111 (1922).