Женски покрет

Међутим закон је блажији у овом погледу за мужа него за жену у два случаја, јер: 1 Женино браколомство састоји се у блуду ма где и ма под каквим условима, а мужевљево браколомство се састоји само у провођењу блуда са милосницом у самој кући мужевљевој; и 2 Жена се за браколомство казни два пут више него муж (жена 12 месеци затвора, муж свега 6). Прописи о браколомству оригинални су још по једној околности: браколомство се казни само на тужбу невиног супружника, т. ј. ако муж не тражи да се његова жена као браколомница казни, или обратно, нико неће бити ни кажњен. Појмови Кз. Законика су врло мало социални. Кз. Зак. браколомство не посматра са социалне тачке гледишта већ схвата да су у верности супружничкој заинтересовани само лични интереси супружника а не и интереси целог друштва. Правилник од 31 јула 1900. Напред је изнето како Кз. Зак. квалификује и кажњава блуд уопште или рећи како га толерира. И пошто је Казн. Зак. у место стварне казне за блуд као такав утврдио казну за блуд под извесним напред наведеним околностима и с обзиром на те околности, дошла су Правила од 11 7 1900 која су провођење блуда баш у виду заната уздигла на ниво признате професије, прокламујући слободу професије блуда. Да пак не би било прекора, та су правила прописала пријаве, регистре, књижице за лица која се одају проф. блуду, лекарске прегледе, плаћање такса и др. Разлог за доношење ових правила био је овај: Истини треба погледати у очи, проституција постоји и не да се лако искоренити. С тога је треба признати, припитомити (!) лица која се одају проституцији и на тај начин лакше вршити лекарски надзор и ублажити зле последице проституције. И док су се ова правила показала у пракси неизводљива лекарски прегледи нису били ни од какве користи јер су се болести лако прикривале дотле су правила имала другу, катастрофалну последицу за лица којима су намењена. Лица којима је полициска власт стрпала санитетске књижице у руке, од тог тренутка су неповратно изгубљена за друштво. Она cу жигосана, њих друштво више не прима ни по какву цену.

Бр. 9 ii 10

Друштвени преглед

283