Женски покрет

човек детерминисан материјом и спољним друштвеним уређењем. Међутим жена је по својој природи по мишљењу г. Перића, способна за духовно развиће: треба јој само дати слободу и омогућити конкуренцију са човеком. То би могла да каже жена у своју одбрану. Човек би међутим са своје стране то одбио на овај начин. Ако је жена с једне стране изгубила, она je с друге добила. Жена има виши ранг у друштву у многим ситуациама на пример: она седи и иде с десне стране. Она има заштиту човека. Она је имала утицаја на друштво понекад што је била супериорнија него човек на кога је вршила тај утицај, понекада зато што ју је човек волео. И то она врши без личне одговорности. Али, ако јој се даду иста права као и човеку, она би примила на себе одговорност за своја акта. Власт је истовремено право и дужност, добро и зло. Ако данас она нема право као човек, она нема ни извесне дужности (не служи војску ине иде у рат), и не врши друге јавне функције. При крају г. Перић баца један поглед у будућност. У будућности, или ћe жена примити особине човека, и то ће бити зло; или ћe човек примити особине жене, и то ће бити добро; или ћe најзад од њих постати нешто треће. Ово последње је г. Перићу вероватно. И зато он сматра женско питање као питање феле. Ми са г. Перићем можемо ићи донде докле он тврди да је жена заостала зато што није за то имала могућности, и да је она способна за духовно развиће. У томе се и састоји наша теза. Али с њим не можемо ићи, кад он тврди да би жена много изгубила, ако би била изједначена са мушкарцем. Све оно што би жена изгубила није никако значајно за њу„ према ономе што би она добила. И ако је власт истовремено и дужност, она се неће бојати да прими ту дужност. И ако је власт истовремено и одговорност, она се неће бојати да прими ту одговорност. Она тo и хоће. Она хоће да буде личност која сама одлучује судбином. И отуда дужност и одговорност су њено највише благо, њено достојанство. Затим питање је које би привилегије жена изгубила. Неке од њих су такве природе да су оне везане за њу као пол и оне ћe остати. Најзад треба имати на уму да жена тражи само оно што ћe и друштву користити.

Загорка Стојановић.

Бр. 9 и 10

Књижевни преглед

289