Женски покрет

О проблему људског плођења

Недавно учинила је г-ђа Лаудова, содијалистички посланик у ческословачком парламенту поново предлог, да се ухине закон о казни вештачког одстрањивања плода за првих три месеца. Упорност с којом извесни напредни кругови у чехословачкој, Немачкој, Русији и т. д. следе мишљење ове жене и велики отпор с друге стране узбуђеног опћинства, налажу нам да се и ми тим тугаљивим проблемом поближе забавимо. Тим пре јер је он уско скопчан с једним другим, не мање деликатним и важним питањем, с проституцијом, које се скоро увек претреса само са социолошког и екокомског а не с физиолошког гледишта, те није чудо да не доноси успешнији. резултат. Необориви факт је, да је жеља за ограничењем множења,. стара као човечанство само. Примитивни, дивљачки народи од вајкада убијају одмах после рођења сувишан број (обично женске) деце. Код Грка и Римљана је вештачки абортус био дозвољен. У средњем веку ни закон хришћанске цркве ни казна смрћу или разним мучеништвом нису могли препречити навику вештачког одстрањивања плода. При чем се несме заборавити, да је та операција у пређашњем добу услед назадности медицинске знаности доводила живот дотичне жене у опасност. и да су честе епидемије ео ipse врло децимирале становништво. Дакле дисхармонија међу нагоном за сексуално опћење и вољом за плођење је ту и расте упоредо са нулшуром човечанства. Статистички је доказано да се некултурни народи много више плоде него културни и да је високи наталитет увек праћен високим морталитетем (Индија, Кина с једне, Француска, Скандинавија с друге стране). Исти примери нас уче, да благостање, па и политичко-војничка моћ,, не зависе од бројне јачине дотичног народа. У светском рату

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

СВ. 11 И 12 НОВЕМБАР — ДЕЦЕМБАР ГОД. 111 (1922).