Женски покрет

нагон мушкарчев. Како се може извести социално-економско ослобођење жена док влада међу споловима та лажљивост и перфидност, и док жени не преостаје друго него или одрећи се сексуалне љубави или предати се власти судбине, препустити се тиранији генеративних функција свога пола. рађање као таково него његова несавршеност руши жену у борби за опстанак. Ако игде, важи овде она позната латинска пословица „omne suo tempore". А мучити здравог младог човека, жену или мужа, просечног карактера и просечног васпитања, са заповешћу сексуалне апстиненције било би без вредности, и против природе. Појмљиво је, да су први гласови за регулисањем плођења дошли од мушкараца. Жена навикнута робовању, отупела, схватајући да јој је главни задатак „свиђати се мушкарцу", није дуго разумела и признала у чему лежи трагичност њеног „усуда“. Али и сада се на женским конгресима, у женским часописима и т. д. реферише о свима могућим темама, само не о томе што сеже у срж сваке жене од најпаметније до најглупље, од најотменије до најпростије. О томе се шапуће и уздише у собама гинеколога, бабица и врачара. Жена, која није пуна чежње за породом, за материнском срећом, већ је обична машинерија за рађање, може се допадати само жени са неким интелектуалним дефектом. Ужасна назадност човечанства у погледу плођења, наши изопачени нездрави морални назори и обичаји су криви, да баш цвет женства, интелектуалне раденице: уметнице, учитељице и т. д. живе аскетски, дочим површне лутке од жена обављају плођење човечанства, што се с еугенетског становишта мора врло жалити. Ипак предлог г-ђе Лаудове и њених приврженика морамо примити с великом резервом, јер наш идеал с погледом на регулисање плођења мора бити: препречити зачеће а не одстранити плод. Не падајмо у лажан стид у хипокризам! Рационализирање људског плођења je conditio sine qua von сваког успешног развитка феминистичког покрета.

др. Јулка Хлапец-Ђорђевић

308

Женски Покрет

Бр. 11 и 12