Женски покрет
меће на сто пред краља једну грудву, и каже: „Сире, ето каквим ce хлебом хране ваши поданици“. Они који од некуд имају постеље, пале их да ce огреју. Села ce расељавају; људи ce више не жене; кад их наговарају да ce жене, младићи одговарају; „Нашто рађати несрећнике као што смо ми?“ Девојке тако исто. Има ли још девојака и младих жена? Има их тамо гope, y оном сјају; овде нема. Енглез Јунг који je тада пропутовао Француску, прича како je срео y Шампањи, једну сељанку, погрбљену, збрчкану, баш доста изблиза изгледало je као да јој je шесдесет до седамдесет година; било јој je двадесет и осам. Je ли имала француска аристократска жена права да живи оним златним животом? Али да видимо како су ce ствари развијале. Разуме ce, људи од срца, или само смотрени људи, опажали су и увиђали зло, и привлачили пажњу онима горе на стање које влада y земљи; али, ови су сувише далеко, збуњени око својих забава и уживања, и не чују. Зло, међутим, као свако зло које ce не поправља, расте.. Побуне због глади су учестале. Њих — по обичају угушују војском. Као да пушчана зрна могу нахранити гладан свет и стрељати незадовољство као што убију незадовољног човека! Незадовољство, никад нико није могао стрељати. Оно je хидра којој за сваку одсечену главу нарасту две, сто, хиљаду. Незадовољство ce може уклонити само на један једини начин: кад ce уклоне узроци незадовољства. Уз незадовољство рађају ce свесне мисли о неправди о рђавом поретку, о могућем бољем стању. Рађа ce слободоумље. Људи који управљају народима не знају да ce тако звано „слободоумље“ не би никад родило међу људима да га саме владе не пробуде, не изазову. У извесним народима, или бар y извесним добима y којима владе управљају на добро народа, „слободоумље" не постоји, јер не постоји ни потреба за њега. Слободоумље je горе; зато гa нема доле. У Француској. y то време не само тако звана „странка филозофа“, но постепено цео народ постаје слободоуман, пун нових тежња и чежња. Најзад долази Русо, који свима тим тежњама даје речит, за оно време заносан израз; и, цела друга половина осамнаестог века je Русовљева, као да je он Краљ Француске, a не Луи петнаести и Луи шесна-
3
Француска жена XVIU века
109