Женски покрет

једно сунце бескрајно мало и бескрајно силно, сунце које ће много столећа, неуморно, не гасећи ce пружати ту светлост и ту ватру која продире са необичном јачином“. Чак и да претпоставимо да je икада слично пророчанство могло бити изречено, који би паметан човек могао и један тренутак поверовати да ће ce оно једног дана моћи испунити и постати стварност? Међутим ми смо тако срећни да присуствујемо стварању тих чуда. Она су нам чак постала тако блиска да данас једва изазивају наше чуђење. У току XIX века y колико ce усавршавало разређивање гасова y електричном јајету, y толико je постајала Гајслерова цев, Хиторфова цев, Крукеова цев. У децембру 1895 г., Вилхелм Рентген, професор физике на универзитету y Вирцбургу, чини један неочекиван проналазак. У мрачној соби, на извесној даљини Крукеове цеви омотане y панцир непробојан за светлост, он види, да ce, кад електрична струја пролази кроз ампулу, кристали једне флуоресцентне материје баријум-платино-цијаната осветљују ce и остају више или мање јако осветљени и кад ce испред њих ставе различити предмети, дрвене даске, дебеле књиге чак и метални листови. То je проналазак нове врсте зракова невидљивих, способних исто као и ултра виолет зраци сунчеве светлости да осветљују извесне материје, и, као што ce Рентген уверава, да утиче на фотографске плоче али значајне између свих познатих зракова по њиховој изванредној моћи продирања кроз сва тела непровидна, као и кроз провидна. Те нове зраке, чија му je природа непозната, Рентген назива X зрацима. Кад подмеће своју руку између цеви и једне плоче од баријум-платино-цијаната коју та цев осветљује, он види на тој плочи врло тамну сенку костура пројектовану y сред јасне сенке меканих делова његове руке: то je радијоскопија. Од тих пролазних сенки једна фотографска плоча стављена на место плоче од баријум-платино-цијаната даје негативну слику бео костур на црном дну, слику која, извучена на хартији, постаје опет позитивна, т. ј. y свему слична посматраној слици на плочи од баријум-платино-цијаната: то je радијографија. То су два начина нове методе испитивања која ћe ce примењена на болести, звати радијодијагнозом. У току 1896 r. употреба радијо-дијагиозе даје прилике

3

Госпођа Кири члан академије медицине

123