Женски покрет

или танчине мисли и израза. Француска жена je умела да посматра, да тачно види, да правилно суди, y свима стварима свога опсега. Она je имала ону ретку способност гледања y себе, посматрања себе самог, која допушта да преко себе човек позна и друге. Ta способност иде y најфиније и највише способности људске; допустите да то овде само кажем без доказа; ја сам о томе говорио на другом месту. Већ y седамнаестом веку, ако не код госпође де Севиње, оно код r-ђе де Лафајет, ми ce сретамо са том способношћу и тим знањем. Али r-ђа де Лафајет je изузетак; док су y осамнаестом веку многе жене биле психолози и моралисти и филозофи, увек y опсегу свога искуства. Има њихових рефлексија о човеку, о друштву, о животу, чак о вештини мишљења, које би лепо стале уз сличне рефлексије Ларошфуховљеве, Лабријерове, Вовенангове, и које стоје више, или су дубље, од Русовљевих, Четврта њена особина била je, као што ce може очекивати, њена лепота. Жена сваког народа и сваког доба има свој нарочити тип лепоте. Француска жена има свој; изванредан y својим најлепшим примерцима, с распоредом црта и боја и површина на своме лицу и склопом свога „точеног“ тела, као што кажу наша браћа Хрвати, fait au tour, као што кажу Французи који иду y најсавршеније свога рода. Тај тип je y многоме створила на себи самој француска жена осамнаестога века; и из тога типа изишао je великим делом данашњи тип француске жене. У седамнаестом веку, Францускиња je, тако да кажем, још сувише здрава; г-ђа де Севиње je матрона с интелегентним очима, добрим изразом, али крепка, солидно извајана из тврдог мермера; милоште нема; нити je дух изнутра још успео да према себи преобрази спољашњу, тромију кору. У осамнаестом веку, од самог почетка, Ватоом, дух и душа мењају спољни облик жене, лице и тело, праве прво живљим, милијим, духовитијим и душевнијим, друго гипкијим. Дуга нега и унутрашња култура претањила je целу површину женину, црте лица, маст, боју очију, боју косе, врат и струк, који постају тањи и виткији, руке које постају мање, кожу која добија белину саксонског nopцелана. По целом лицу трепери дух, као на Латуровим пастелима; око очију и усана игра осмејак, иронија, изазивање, смелост, „она“, како je говорио кнез де Лињ, „стотина хиљада ствари које ce дешавају на горњем делу женског лица“.

3

Француска жена XVIII века

103