Женски покрет

О ЛЕПОМ ЖИВОТУ

Прешла je преко наше земље и нас велика бура, какву векови не памте. Многе je срушила и однела собом y неповрат. Многима je однела здравље и све радости живота. Многима храниоце, бранитеље, дом и све имање. Настао je био тренутак, кад су ce живи са страхом упитали да ли није задњи тренутак дошао, да ли није куцнуо час страшнога суда. Па ипак, Богу хвала и издржљивости наше јаке и измучене расе, ево нас доста y животу, y слободи, на разрушеном, али своме, огњишту. Инстинкт за самоодржање, за продужење живота, даје нам снаге свима, коме мање, коме више и ми сви скупа радимо једно велико дело : подижемо из згаришта нашу Отаџбину, стварамо једно ново људско друштво. Још од првог устанка нашег, y току пуних сто и шеснаест година нашег обновљеног државног живота, свака наша генерација проживела je y времену једног људског живота, живот, радости и бол који y другим, срећнијим народима преживе неколико генерација. Са нама ce дешава то исто. Отуда, сопственом кривицом, радимо рад без метода, градимо град без спремљеног плана. Немајући времена да пред сваком ствари застанемо отворених очију, често подижемо оно што није здраво и често пустимо да умре оно што би требало да живи. Зато би разговори о животу какав je и какав би могао да буде, били увек корисни и могли бисмо их понављати често. Међу многима не лепим стварима данашњег живота, нарочито две ствари падају јако y очи: журимо ce да ce што пре ослободимо свега што нас подсећа на живот наших старих, што je одлика нашег народног живота, што нас чини оригиналним и издваја од других нација и тежећи новоме, модерноме, упадамо y велики луксуз и ко може и ко не може. И пре наше последње катастрофе, наше друштво није пока-

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

СВЕСКА 6 ЈУНИ ГОДИНА IV (1923)