Женски покрет

Ако букне рат, зар ми он не може одузети моју децу? Зар ја немам шест пута више интереса него нежења да га спречим? Чини ми ce, да je ово врло озбиљно резоновање, и ја имам право кад кажем да систем који искључује деду није демократски. “ Из овако формулисане тезе јасно ce види, да Лабулај тежи да пружи деци право, али y лицу њиховог оца. Значи, да отац који има више деце има и више гласова, дакле, и више утицаја на изборима на ток општих ствари, Давањем тога права оцу, Французи мисле, да ће на тај начин повећати наталитет, који je код њих y опадању. Кад Отац има право да гласа за своју децу, ту ce разумеју и мушка и женска деца. Значи, да дете ако je мушко има право гласа од свога рођења па до смрти; т. ј. док je малолетно његовим гласом располаже његов отац, a кад постане пунолетан тада он сам може да врши то право. A шта ћe бити са женским дететом? Оно ћe гласати за време свога малодопства y лицу свога ода, a кад постане пунолетно? Тада могу наступити два случаја: 1) или ћe ce девојка удати и тако изгубити право гласа. јер право гласа за жене не постоји, 2) a ако ce не уда, чим постане пунолетна, она губи свој глас, и остаје сасвим без права. Из овога јасно ce види, да ce пре решења породичног права гласа мора регулисати право гласа за жене. Јер je сасвим нелогично, па чак и смешно дати право женском детету, a одузети јој га баш y часу кад постаје мајком, или чиновником, или неким другим продуктивним друштвеним чланом. Све те хипотезе нису остале непредвиђене, и јуна месеца 1914 год. Французи предлажу као најзгодније решење да би требало дати право гласа оцу само за његове малолетне синове. У томе случају, жене би имале мање права него њихови мали синови које су оне родиле, однеговале, васпитале, и спремиле за живот! Али такав предлог није озакоњен, јер je наступио европски рат, и његово je решење одложено до данашњих дана, кад ce исти закон о породичном праву гласа налази пред скупштином. Времена су ce y многоме променила од 1863 год. кад je теза о породичном праву гласа први пут формулисана, и од 1914 год. кад je и беба-мушкарац требала добити већа права но његова мајка. У рату je жена показала своју праву вредност, a nočne рата изједначена y многим земљама са мушкарцем. У Француској жене траже право гласа. Има неколико пoсланика y француском парламенту који ce свесрдно заузимају за

430

Женски Покрет

9 и 10