Женски покрет

певањем псалама присуствује и председник града Хановера који, у име свих поглаварстава и Удружења одаје, с пуно разумевања наставничког позива, признање раду Удружења и изражава најтоплије жеље за успешно извођење постављених задатака до краја. Председница Савеза женских друштава града Хановера изражава исте жеље од стране жена. Г-ца Ланге, у свом поздравном говору сећа се последње скупштине пред рат коју су „не држале, већ светковале, пуне наде у најлепшу будућност немачког народа". Пита се шта је узрок приликама у којима се налази некада моћна и пуна полета Немачка; шта је узрок деморализацији ове уређене земље и овог вредног народа. По њеном мишљењу немачка историјска кривица лежи у материјализму народном у најужој вези са сјајним развићем индустрије; она лежи у све већем запостављању духовнога рада који је немачком народу осигуравао први ранг међу културним народима. Немачки народ је продао своје право прворођенога за суд сочива, Г-ца Ланге верује у душевни задатак Немаца у свету; у томе је утеха за немачку жену: у немачкој школи она треба да се припреми за своју улогу у друштву. Тренутно су школе очајне, јер и у њима влада материјализам, безбожност, надувеност. Али г-ца Ланге је сигурна да ћe иза тога опет доћи идеализам. Омладина која је огрезла у непоштовање, у дубини душе oceћa највећу потребу за њим и несвесно тражи вођство. Г-ца Ланге као вођа Удружења жели да наставнице преко омладине утичу на напредак Немачке. Само тако моћи ћe се изидати сопствена cpeћa и cpeћa отаџбине. Она се прашта са оним добом свога живота у коме је имала богату срећу да ствара једно духовно биће са онима који су исто тежили. Она је видела како је то биће јачало и снажило се; она је видела како се оно показало способним да се прилагођава новим могућностима и облицима. Оно је органски срасло зато што је из круга немачких наставница пустило жиле. Оно и даље неће допустити да му се облици које захтевају нова времена намећу споља, већ ћe умети да их да из себе. Председница се ceћa даље са захвалношћу, с обзиром на њихове духовне вредности, свих оних који су сарађивали на заједничкоме делу, нарочито колегиница из управе. Изјављује да је на дан своје седамдесетогодишњице добила веома дубок утисак о великој мери узајамног поверења и духовне заједнице који

1 и 2

Хелена Ланге и Немачко Удружење Наставннца