Женски покрет
Свака од њих се је одала социјалном раду и одликовала способношћу и вољом. Маргарат Бонфилд је вођа енглеске радничке партије и добро је позната из учешћа које је узимала на међународним конференцијама. Дуго година радила је са Мери Макартур у Женском Радничком Савезу и у Женским Кооперативним Удружењима. Ове године је добила почаст која до сада није била дата ни једној жени: била је изабрана за председницу Конгреса Радничких Савеза. Она је одлична говорница, јасна, јака убедљива. Она је једна од првих чланица Интернационалне Лиге за Мир и Слободу, дакле убеђена пацифисткиња. Енглеске жене су очаране што имају такву једну представницу у парламенту. Сузан Ловренс радила је вредно за радничку партију и у пословима општинским. Од 1910. била је у Лондонском Окружном Одбору. Она је почела њен јавни и социјални рад као конзервативка, али се убедила да је једина партија која може и хоће да учини хитне социјалне реформе у питању станова, васпитања и неге деце и да установи пристојне индустријске прилике, радничка партија којој се доцније придружила. Била, је активни члан савета лондонског кварта Поплара, једног врло сиромашног лондонског краја, и са осталим саветницима одбила је да покупи порез у томе делу града где је, по њиховом тврђењу, народ сувише сиромашан да би га могао платити. Она и сви саветници били су у затвору шест недеља, и тада је влада морала попустити. Она мисли да њен избор дугује томе, што су раденице поступно увиделе да неиздржљиве станбене прилике као и незапосленост могу бити побољшане само политичком акцијом. Шта више британски бирач, који врло споро прима нову идеју, овим трећим изборима на којима су жене биране, навикао се на ту идеју, у ствари заинтересован је. и свиђа му се помисао на женског члана. Зацело им је леп и несебичан рад из љубави према раденицама улио поверење према г-ђици Лавренс; они су уверени да не би могли имати бољег представника. Дороти Џусн која је добила скоро 20.000 гласова и победила једног екс-министра у Нортичу, одала се раду од кад је свршила колеџ у Кембриџу. За време рата организовала је курсеве и упославање незапослених жена: радила је сама као служавка у прљавом оделењу за млађе једног луксузног хотела да: би проучила њихову беду на извору, и била је за време шест година главни организатор Националног Савеза Жена Раденица
52
Женски Покрет
1 и 2·