Женски покрет

ЈЕЗИВА САМ КАО КИШНА ЈЕСЕЊА НОЋ

Зашто ми не подариш моћ да носим радост као ти. Долеће пролеће зелено, блистају звезде, сви снови, и љубав, прну теби као јато ласта; зашуми ветар развигор твоје ми песме раскликтају здравље као дан и сунце. Поклони ми очи као пролеће небо, расцветај усне осмехом као сунце лето, пружи ми руке као Христос љубав за радост и мир. Горко је бити осамљен, бити остављен, као ја.

Милица Костић

ДОЧАРАЛИ СМО ЈОЈ ЖИВОТ

Лепа девојко, ти си плод нашег заједничког стварања. Ја волим твоје велике очи у којима се „виде споменици античкога Рима“ то ти је оставила као залогу моја пријатељица, и твоје танке руке и твој чедни глас. Ми смо мислили да ћеш ти остати само умишљено биће. А ти живиш. На тебе су последњи догађаји утицали свом оштрином. Расплела си своју дугу косу. Споменике ти заливају .таласи суза. Не умем да те тешим. Само уви се још више у своју дугу косу! Покри своје широке зенице!

Нада Joвановић