Женски покрет

великог поколења које је створило Француску Револуцију, које је било сведок њених надчовечанских напора, њених ужаса, и њених крвавих победа, поколења из којега је поникао Наполеон, и које је дочекало његове трофеје и његов слом. У свима тим грандиозним догађајима гђа де Стал играла је значајну улогу. Г-ђа де Стал, као девојка Жермена Некер, родила се у Паризу, 1766 г., као кћи Некера, чувеног министра финансија Луја XVI. Њени родитељи, пореклом из Женеве, живели су у браку изванредно срећном. Отац, велики финансијер и журналист, отмен и паметан, слагао се беспрекорно са женом која, као кћи пастора, гајила је према мужу неизмерну нежност и оданост. После хучних и раскошних забава, које је Некер, по свом положају, морао да приређује, и које су прикупљале у салон његове жене све највеће умове Париза, после бриљантних досетака и кокетовања, кад се изгубило шуштање свилених хаљина, мирис парфема, кикот напудерисаних дама, зврјање кола, и када су се погасиле свеће у дворани, супружници Некер остајали су на Свом огњишту, срећни што су најзад сами, са својим паметним и несташним дететом. Та тиха и домаћа срећа, у којој је Жермена уживала у свом детињству, остаће јој целог живота идеал, за којим ћe свагда жудети, али који неће никад достићи. С друге стране, и салон г-ђе Некер био је место у коме је млада Жермена налазила много задовољства. Седећи крај ногу своје мајке, она је, својим живим крупним црним очима, пратила сав тај свет који се ту скупљао, важне политичке личности, племство од старина, људе од духа и науке, као што су били Рејнал, Тома, Грим, Бифон, Мармонтел, Ла Харп. Наравно да је Жермена свој будући живот могла замислити само у таквом салону, и то у Паризу. Та жеља, на жалост, није јој била свагда испуњена. С времена на време, она се осмели, учествује у разговорима, где, са својом лепом начитаношћу целог Русоа знала је у свима танчинама уме да донесе правилан суд, или да постави тако дубоко или оштроумно питање којим изненади и очара саговорника. Она симпатише са свачим што је лепо и добро, узбуђује се чим чује што неправедно и свирепо. При том необично радознала, свему тражи објашњења, све брзо схвата. Још кад јој је било седамнаест година, један од посетилаца њене мајке је рекао за њу: „Жермена ће можда полудети; ако не, она ће посигурно бити врло несрећна." Она није много лепа. Њено лице с цртама одвећ јаким не

Роспођа де Стал