Женски покрет

модерне оно не зна, осим ако би у ове урачунали рвање, скакање и трчање. Скакање је из места и из трка ко ћe даље и прескакање ко ћe више да скочи у вис. Код трчања је пак најобичније ко ћe пре да стигне до неке мете или белеге или ко ћe кога да ухвати. Сеоска деца још дубе на глави, иду на рукама, пењу се на дрвеће, вешају се о грање, љуљају се и. т. д. Врло се често сељачка деца играју и лоптом. Лоптом се играју најчешће у друштву друге деце. Најчешћа је игра лоптом „жари, бари, жежи, бежи!“ Постоји још маса дечјих игара које су нарочито добре јер се већином играју на пољу на чистом ваздуху. То је и једина прилика кад дете из народа искористи чист ваздух, за своје здравље. Иначе, сам народ мало цени и мало има појма о чистом ваздуху. Можда и зато што је већином у раду на пољу, те народ није свестан те потребе. Cpeћa je ипак што је у своме животу и начину рада упућен да живи више на пољу, те том приликом искористи свеж ваздух за своје здравље. Завршићу набрајањем ових разних момената из живота детета у породици у народу. Кад човек све ове моменте простудира, постане потпуно жалостан, осећајући како је све ово тако далеко од културе и модерне хигиене Па ипак, човек нађе и светлије моменте, нађе да постоји известан ступањ хигиене, оне која се води само са два принципа „ваља се, и не ваља се“. Наиђемо на многе предрасуде које су нехигијенске и многе обичаје који су хигиенски. Све ово нисам изнела да бих упознала са нехигиеном нашег домаћег живота у селу. То је свима добро познато. Хтела сам овим само да подсетим све просвећене жене да мисле о томе како да се детету у породици у народу помогне, u како да се народна хигиена приближа модерној хигиени? Знам да ћe ми се одговорити једном речи „просвећивањем". Мени се пак чини да је досадањи начин просвећивања спор и за најнекултурније крајеве и места тако рећи недостижан. Са децом ћемо почети прссвећивањем у школама, а како би било да почнемо и са курсевима за матере и родитеље?

Др. Н. Давидовић-Николајевић.

Напомена: Примере за овај реферат највише сам узела од проф. М. Јовановића Батута (из Здравља) и од проф. Ј. Миодраговића (Народна Педагогија).

4

Материна школа

153