Женски покрет

МАТЕРИНА ШКОЛА

Сви векови и сва времена обраћали су нарочиту пажњу детету. Још пре Хришћанства у доба старих Грка и Римљана дете је било предмет нарочитих брига. Хришћанством дете се уздигло до Бога. Сам велики оснивалац наше хришћанске вере и науке схватио је велики значај детета у свету. И дете је у хришћанском свету заузело најлепше место; дете је циљ живота, дете је будућност, дете је смисао живота, дете је брига, дете је cpeћa, дете је једном речју све, дете је разрешење сваке филозофије. И ако је тако, дете је садржина породице, а отац и мати су главни одгајивачи и васпитачи детета, Вековима деца су припадала само родитељима. Закона о заштити деце није било. Природни одгајивачи и заштитници били су родитељи. Тако је то још увек код примитивних народа. Тек са већом културом родитељи су се почели одвајати од деце. У борби за опстанак прво је из куће изашао отац. Мало по мало у тој борби морала је и мати суделовати. Жена и ако мати почела се одвајати од куће, почела је напуштати дете. Одмах су се почеле осећати последице. Смртност деце бивала је све већа и већа. Култура је напредовала, жена и мати је изашла из куће. А да ли је напредовало и дете? Сигурно да није. Оно је силом околности занемаривано, оно је злоупотребљавано док се у последње време, а нарочито после светског рата, није дошло опет до свести, да је дете основица културе и друштва. Почело се полако опет враћати детету. Нарочито хигиеничари и педагози јаучу за матером како би ју опет вратили детету. Задржавају је опет у кући и чине све могуће да је сасвим поврате детету, У свима културним земљама стварају се нови закони у циљу да заштите дете и матер. Највећа култура и најсавршенији закон о заштити детета

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

СВЕСКА 4 АПРИЛ ГОД. V (1924)