Женски покрет

За време рата су се понеке од ових функција опет обновиле, али сад су се већ опет изгубиле, и ако наш економски поредак још није посве нормалан. Распадање породице у доба машина, у периоду крупне капиталистичке производње смањило је круг рада жениног толико, да је и њен видик неопходно постао веома ограничен, да је остало више односа према спољњем и околном свету него ли да кува, чисти, набавља, шта више и васпитање деце је жени одузето из руку проширивањем васпитних дужности на државу. При том је просечни број деце једне породице све више опадао. Док раније буржоаске породице са 12 до 20 деце нису биле ни најмања реткост, данас пак налазимо мало породица са 5 до 8 деце. Време и снага женина нису више испуњени потпуно рађањем, негом и васпитањем деце. Човечанство је са напретком културе увидело, да није рационално женину снагу трошити великим бројем деце, од којих ипак већином половина умире. (Смртност деце износила је до пре 100 година 50 проц.) Лозинка последњих деценија није гласила: што више деце, већ што здравија деца! И овај апсолутан еугеничан захтев расног одгајања морао је неминовно себи прибављати све већу важност. Као што капиталистичка привреда потискује ситно занатско предузеће, као што се у капиталистичкој привреди може ситно предузеће одржати само у мало случајева више насупрот крупном предузећу и у колико се привреда јаче развија, више органски затвара и тежи рационалном облику рада, у толико се све више спутава и ситно предузеће породице. Док средњевековна породица обухвата мноштво личности, сродника, слугу и слушкиња и велики број деце, савремена породица пак састоји се само од родитеља и неколике деце. Привреда је одузела породици велики део произвођачких дужности, а ојачана држава пак многе од њених васпитних функција. Увођењем опште обавезе школовања {тек пре 100 година!), уређивањем јавних школа, дечјих склоништа и дечјих забавишта породици је било олакшано. Деца припадају. породици само још у пола. Она постају раније самостална и остављају родитељску кућу много раније него пређе, када се одрастао син употребљавао као помоћник очев, а одрасла кћи као помоћница материна. Број незбринутих породичних чланова, инвалида, старих родитеља и сродника у једној породици знатно се смањио. Мало породица је у стању да пружи уточиште ислуженим сродницима; што се раније само по себи разумевало. Несрећа за породицу

284

Женски Покрет

7